Dijamanti

Brilijant je jedan od najecesce vidjenih oblkia . Pruza izuzetno dobru refleksiju svetla a samim tim i sjaja. Gubitci prilikom izrade su minimalni pa se moze izradjivati u velicinama od 0.5 ct. Oblik nalikuje na kupu i zamišljen je tako da maksimalno poveća količinu svetlosti koja se vraća kroz vrh dijamanta.

 

Dijamanti se mogu seci na razlicite nacine u razlicitim oblicima. Od nacina i oblika na koji je isecen zavisi i kako ce dijamant reflektovati svetlost, a od reflekcije svetlosti zavisi i visina sjaja. Dijamanti se seku sa matematickom preciznoscu kako bi se iskoristila svaka povrsina za odbijanje svetlosti. Nepravilno isecen dijamant nece odbijati svetlost na pravi nacin tako da nece imati dovoljan sjaj, o samim tim njegova vrednost drasticno opada.

 

Karat je od 1913 god. medjunarodno ustanovljena mera za tezinu dijamanta. Jedan karat ima tezinu od 200 mg, odnosno 1/5 grama. Jedan karat ima 100 jedinica tako da se dijamanti koji su manji od jednog karata obelezavaju indeksno npr. 0,25 ct.

Dijamanti velike tezine se prilikom iskopavanja teze nalaze nego dijamanti koji su manji. Zbog toga vece kamenje ima drasticno vecu vrednost. Cena dijamanata eksponencijalno raste u odnosu na njihovu tezinu u karatima, tako dijamant na primer od 1.ct kosta vise nego duplo u odnosu na dijamant koji ima 0.5 ct....

 

Cetiri kljucne osobine dijamanata koje se koriste u izradi nakita, ujedno i osobine koje najvise uticu na kvalitet a samim tim i na cenu dijamanata su:

1. Tezina u karatima
2. Nacin secenja
3. Boja
   
4. Cistoca

Dijamant je najtvrdja supstanca poznata coveku i kotira se sa 10 na Masovoj skali tvrdoce. Zbog velike tvrdoce dijamanti se mogu obradjivati samo sa drugim dijamantima. Ovaj dragi kamen ima i izuzetno visoki indeks prelamanja svetlosti sto predstavlja jedan od glavnih razloga njegove upotrebe u izradi nakita. Ovaj indeks iznosi 2417 sto znaci da se svetlost u potpunosti odbija od unutrasnjih ivica. Takodje ima izuzetno dobru elektro provodljivost ali postoji i plavi dijamant koji je poluprovodnik, ovu osobinu duguje prirodnim necistocama koje sadrzi u sebi.

 

 

Da li ste znali da se dijamanti najvise koriste u industrijske svrhe? Verovatno vicina vas nije, svi znamo da se dijamanti koriste za izradu nakita. Ali najvecu primenu imaju u izradi glava za busilice i razne vrste sekaca. Zbog karakteristicne tvrdoce i kompaktnosti mogu da presecu i naj tvrdji metal pa cak i stene. Samim tim ne bi vas iznenadilo kada bih rekla da se takodje koriste u rudarstvu, atuomobilskoj industriji alata, industriji preciznih mehanika, naftnoj industriji, takodje za izradu svemirske tehnologije i mnogo toga drugog. Dijamanti koji se koriste u industrijske svrhe ne zadovoljavaju estetske norme koje se mogu upotrebiti u izradi nakita, ali zadovoljavaju neke druge norme a jedna od njih je tvrdoca. U poslednje veme se govori i to da ce se pomocu dijamanata vrsiti izrada mikrocipova na bazi ugljenika. Ova oblast je jos uvek u eksperimentalnoj fazi pre svega zbog ne mogucnosti da se dodje do dovoljno krupnih primeraka dijamanata a da to usput bude i komercijalno isplativo.

Rec dijamant potice od grcke rece adamas sto znaci neunistiv. Dijamanti nastaju na temperaturai od 1300 celzijusa, na dubinama od 100 do 200 kilometara ispod povrsine Zemljine kore. Prvobitno mesto nastanka dijamanata su lezista magnetskog porekla gde su dijamanti rasprostranjeni u veoma tamnim slojevima.

Zahvaljujuci svojoj tvrdoci dijamant moze putovati kroz zemljinu koru na povrsinu Zemlje. Procenjuje se da dijamanti poticu iz vremena od pre 70 do 150 miliona godina kada je u zemljinoj kori nastala ogromna pukotina koja je razdvojila kontinente.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.